Nasledstvo stana: ostavinski postupak, troškovi i upis naslednika

Ukratko: nasledstvo stana znači da stan kao deo zaostavštine po sili zakona prelazi na naslednike u trenutku smrti ostavioca (Zakon o nasleđivanju, čl. 1 i 212). Zakonske naslednike određuju nasledni redovi (čl. 8-21). Zaostavštinu raspravlja ostavinski sud, a sprovođenje postupka može poveriti javnom beležniku (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 87, 88 i 110a); postupak se završava rešenjem o nasleđivanju. Porez na nasleđe ne plaćaju naslednik prvog reda, supružnik i roditelj ostavioca (Zakon o porezima na imovinu, čl. 21).

U ovom tekstu objašnjavamo kako teče nasledstvo stana: šta propisuju zakoni Srbije i šta iz tih odredaba sledi. Tekst nije pravni savet niti predstavlja procenu vaše konkretne situacije. Propisi i tarife navedeni su prema stanju na dan 27. 10. 2026. godine. Važeći propisi objavljeni su i u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije (pravno-informacioni-sistem.rs).

Skraćenice: ZoN (Zakon o nasleđivanju), ZVP (Zakon o vanparničnom postupku), ZPI (Zakon o porezima na imovinu), ZPUK (Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture), ZJB (Zakon o javnom beležništvu), TB (tarifni broj). Javni beležnik se u svakodnevnom govoru naziva i notar. Primeri i iznosi u njima su ilustrativni.

Ko nasleđuje stan po zakonu?

Stan nasleđuju zakonski naslednici najbližeg naslednog reda: naslednici bližeg reda isključuju naslednike daljeg reda (ZoN čl. 8 st. 3). Član 8 st. 1 nabraja ceo krug zakonskih naslednika: potomke, usvojenike i njihove potomke, bračnog druga, roditelje, usvojioce, braću i sestre i njihove potomke, dedove i babe i njihove potomke i ostale pretke. Zakon ih raspoređuje u nasledne redove.

Raspodelu iz tabele menjaju tri zakonska pravila.

• Pravo predstavljanja (čl. 10): „Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi)”. Zakon isto pravilo primenjuje i na praunuke i dalje potomke, sve dok ima ostaviočevih potomaka.
• Ostavilac bez potomstva (čl. 11): bračni drug tada nasleđuje u drugom naslednom redu, zajedno s ostaviočevim roditeljima (čl. 12).
• Ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj (čl. 9 st. 3): ako je imovina bračnog druga veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug. Uslov je da sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Ilustrativni primer. Iza ostavioca su ostali supruga i dvoje dece, a stan vredi 6.000.000 dinara. Sve troje pripadaju prvom naslednom redu, pa se stan po čl. 9 deli na tri jednaka dela: svakom pripada 1/3, to jest 2.000.000 dinara. Da ostavilac nije imao potomstva, a da su ga nadživeli supruga i oba roditelja, primenjivao bi se čl. 12: supruga nasleđuje polovinu (3.000.000 dinara), a svaki roditelj po četvrtinu (1.500.000 dinara).

Položaj stranih državljana uređuje čl. 7 ZoN: „Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.”

Kada zaostavština prelazi na naslednike?

Nasledstvo stana prelazi na naslednike u trenutku smrti ostavioca. Član 212 ZoN glasi: „Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.” Smrću se otvara nasleđe (čl. 206), a naslednici istovremeno stiču i pravo da se nasleđa odreknu (čl. 212 st. 2).

Upis u katastar uređuje ZPUK. Član 6 st. 3 tog zakona propisuje: „Upisom se stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima ako zakonom za pojedine slučajeve sticanja prava nije drukčije propisano.” Prema načelu upisa iz čl. 3 tač. 1 ZPUK, prava na nepokretnostima mogu se steći i pre upisa u katastar samo u slučajevima određenim zakonom, a tada „tek upisom proizvode pravno dejstvo prema savesnim trećim licima”. Postupak i rokove upisa naslednika uređuju čl. 21, 22, 23 i 36 ZPUK.

Uz imovinu se nasleđuju i obaveze. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine (čl. 222), a sanaslednici solidarno, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela (čl. 224). Kad ima više naslednika, oni do deobe zajednički upravljaju nasledstvom i raspolažu njime (čl. 229), a deobu može zahtevati svaki naslednik u svako doba, osim u nevreme (čl. 228).

Kako teče ostavinski postupak?

Ostavinski postupak je vanparnični postupak u kojem sud utvrđuje ko su naslednici, šta čini zaostavštinu i kome šta iz nje pripada. ZVP čl. 87 to formuliše ovako: „U postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.” Legatar je lice kome je testamentom određena isporuka (legat).

Mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. Ako nije imao ni jedno ni drugo u Srbiji, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo zaostavštine (čl. 88). Portal pravosuđa Srbije navodi da je za raspravljanje zaostavštine stvarno nadležan osnovni sud.

Tok postupka, prema ZVP:

1. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko umro (čl. 89). Matičar dostavlja ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih u roku od 30 dana od upisa smrti (čl. 92).
2. Po prijemu izvoda sud rešenjem poverava notaru da sastavi smrtovnicu, to jest ispravu s podacima o umrlom, njegovim srodnicima i imovini (čl. 92, čl. 95). Zadatak dobija notar na čijem se službenom području nalazilo poslednje prebivalište, odnosno boravište ostavioca. Ako ostavilac nije imao prebivalište ni boravište u Srbiji, smrtovnicu sastavlja notar na čijem se području nalazi zaostavština ili njen pretežan deo (čl. 92 st. 3).
3. Notar potpunu smrtovnicu dostavlja sudu u roku od 30 dana od prijema rešenja (čl. 92 st. 4). Ako ne može da pribavi sve podatke, dostavlja smrtovnicu s podacima kojima raspolaže, navodi razloge zbog kojih smrtovnica nije potpuna i podatke koji bi sudu pomogli da pronađe naslednike i imovinu (čl. 92 st. 5).
4. Notar vrši popis i procenu imovine umrlog na osnovu odluke suda, a i bez nje kad to zatraži naslednik ili legatar (čl. 96).
5. Po prijemu smrtovnice sud odlučuje da li će sprovođenje ostavinskog postupka poveriti notaru (čl. 110a). Poveravanje notaru uređuju ZVP čl. 30a-30z i 110a.
6. Sud određuje ročište i poziva zainteresovana lica (čl. 115). Na ročištu, ili pismeno do okončanja postupka, naslednici daju izjave o prijemu ili odricanju od nasleđa.
7. Sud raspravlja pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito pravo na nasleđe, veličinu nasleđenog dela i pravo na legat (čl. 117). Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe, oglašava ih naslednicima rešenjem o nasleđivanju (čl. 122).
8. Rešenje o nasleđivanju dostavlja se svim naslednicima i legatarima (čl. 123). Žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja (čl. 19).

Podatke za smrtovnicu notar dobija od srodnika umrlog, od lica s kojima je umrli živeo i od drugih lica koja ih mogu pružiti (čl. 93). Prema čl. 95 st. 1, smrtovnica sadrži, između ostalog, lično ime, datum rođenja i državljanstvo umrlog, podatke o supružniku i deci, o ostalim mogućim zakonskim naslednicima i o licima pozvanim testamentom. Sadrži i približnu vrednost nepokretne imovine i posebno pokretne imovine. Po mogućnosti navode se i mesto gde se imovina nalazi, dugovi i to da li postoji testament (st. 2).

Postupak se ne sprovodi do kraja ako nema šta da se raspravlja: kad prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, sud obustavlja raspravljanje zaostavštine (čl. 113).

Šta se dešava sa stanom dok postupak traje?

Kada postoje okolnosti koje nalažu naročitu opreznost, sud i javni beležnik kojem je povereno sastavljanje smrtovnice mogu odrediti privremene mere za obezbeđenje zaostavštine (ZVP čl. 102 st. 1); notar to može dok ne preda smrtovnicu ostavinskom sudu (st. 3). Među tim merama je rešenje o pečaćenju ostaviočevog stana ili pojedinih prostorija u stanu (st. 1). Mere se naročito određuju kad su naslednici nepoznati ili odsutni i kad nijedan od prisutnih nije sposoban da upravlja zaostavštinom, a nema zakonskog zastupnika (st. 2). Pečate sa ostaviočevih prostorija može skinuti samo ostavinski sud (st. 5).

• Nepoznati naslednici: kad nije poznato ima li naslednika, sud oglasom poziva lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana od objavljivanja oglasa (ZoN čl. 208 st. 1). Ako se nijedan naslednik ne prijavi, sud zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji (čl. 209 st. 1). Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa (st. 2).
• Naslednik u inostranstvu: ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas se objavljuje i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja (ZoN čl. 208 st. 3). Kad je nasledniku postavljen privremeni staralac zato što mu je boravište nepoznato, a nema punomoćnika, ili zato što se nalazi u inostranstvu pa se dostavljanje nije moglo izvršiti, sud na isti način objavljuje oglas (ZVP čl. 116 st. 3). Po isteku roka od godinu dana sud raspravlja zaostavštinu na osnovu izjave staraoca i podataka kojima raspolaže (st. 4).
• Upravljanje: ako nema izvršioca testamenta, a naslednici se ne slože o upravljanju, sud na zahtev nekog od njih postavlja upravitelja ili svakom nasledniku određuje deo kojim će upravljati (ZoN čl. 229 st. 2). Upravitelj može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine samo uz odobrenje suda, ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja štete (čl. 230).
• Poverioci: ostaviočevi poverioci mogu u roku od tri meseca od otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika (čl. 225 st. 1); tada naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine dok se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali (st. 2).

Šta znači poveravanje ostavinskog postupka javnom beležniku?

Kad mu sud poveri postupak, javni beležnik (notar) postupa kao poverenik suda: sprovodi postupak koji je po zakonu u nadležnosti suda i dužan je da postupa po pravilima koja važe za taj postupak (ZVP čl. 30a i 30d). Za ostavinski postupak to uređuje čl. 110a st. 1: „Ako po prijemu smrtovnice utvrdi da je za nasleđivanje merodavno pravo Republike Srbije, ostavinski sud može doneti rešenje kojim sprovođenje ostavinskog postupka poverava javnom beležniku.” Prema st. 2, sud poverava ostavinsku raspravu notaru koji je sačinio smrtovnicu, ako za to ne postoje smetnje.

Granicu postavlja čl. 30a st. 2: sud ne može poveriti notaru „sprovođenje postupka za raspravljanje zaostavštine kada je za nasleđivanje merodavno pravo strane države”.

Ostala pravila poveravanja iz ZVP:

• Sud odlučuje o celishodnosti poveravanja (čl. 30a st. 3). Rešenje donosi sudija kojem je predmet dodeljen, a protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena (čl. 30b).
• Predmet se može uputiti notaru čije se službeno sedište nalazi na području suda, a ako ih ima više, predmeti im se dodeljuju ravnomerno, prema azbučnom redu prezimena (čl. 30v).
• Notar je dužan da prihvati povereni posao (čl. 30g). Sud mu određuje rok i nadzire njegov rad (čl. 30đ i 30e).
• Rešenje koje notar donese kao poverenik suda može se pobijati pravnim lekovima pod istim uslovima kao da ga je doneo sud (čl. 30z).

Šta je nasledna izjava i šta ako izjava izostane?

Naslednik se izjašnjava da li nasleđe prima ili mu se odriče, a ko se do okončanja prvostepenog postupka ne odrekne, smatra se da je nasleđe primio. Član 219 st. 1 ZoN: „Ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da se nasleđa primio.” Sud na to upozorava u pozivu na ročište: ako naslednik ne dođe ili ne da izjavu, sud o njegovim pravima odlučuje prema podacima kojima raspolaže, a pretpostavlja se da prihvata nasleđe (ZVP čl. 115 st. 3).

Pismeno podneta izjava mora imati overen potpis (ZVP čl. 118 st. 2). Portal pravosuđa Srbije navodi da pismenu naslednu izjavu mora overiti javni beležnik. U izjavi treba navesti da li se odnosi na deo po zakonu, na deo po testamentu ili na nužni deo (čl. 118 st. 3). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove (ZoN čl. 223).

Odricanje u korist određenog naslednika ima poreske posledice: ustupljeni nasledni deo oporezuje se kao poklon (ZPI čl. 21 st. 5).

Koliko košta ostavinski postupak?

Troškove čine sudska taksa, kad postupak vodi sud, odnosno nagrada notara i naknada troškova po tarifi, kad je postupak poveren notaru. I u postupku koji vodi sud smrtovnicu sastavlja notar po rešenju suda (ZVP čl. 92 st. 2), a za sastavljanje smrtovnice opšta Javnobeležnička tarifa predviđa nagradu od 20 bodova (TB 2 st. 2), to jest 3.600 dinara. Iznosi u nastavku obračunati su prema propisima važećim na dan 27. 10. 2026. godine i iskazani su bez PDV-a.

Sudska taksa

Zakon o sudskim taksama (tarifni broj 7) propisuje: „Za raspravljanje zaostavštine u prvostepenom postupku plaća se paušalna taksa u iznosu od 2.000 do 75.000 dinara.” U napomenama uz taj tarifni broj navodi se:

• taksa se plaća samo ako je postupak završen rešenjem o nasleđivanju;
• taksena obaveza nastaje kad rešenje postane pravosnažno (čl. 3 st. 1 tač. 5), a taksa se plaća tada, odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse po čl. 37 tog zakona;
• vrednost merodavnu za odmeravanje takse sud utvrđuje po slobodnoj oceni, na osnovu izjava naslednika i podataka koje su podneli;
• taksu plaćaju naslednici srazmerno nasleđenim delovima;
• za predlog da se sprovede rasprava i za druge podneske u toku ostavinskog postupka taksa se ne plaća.

Za žalbu protiv rešenja o nasleđivanju plaća se taksa iz tarifnog broja 7 (tarifni broj 8).

Nagrada notara kao poverenika suda

Za poverene postupke notar naplaćuje nagradu od stranaka po tarifi (ZJB čl. 140). Za ostavinski postupak važi posebna tarifa („Sl. glasnik RS”, br. 12/2016 i 62/2025), a na ono što nije posebno uređeno primenjuje se opšta Javnobeležnička tarifa (čl. 1 st. 2). Prema posebnoj tarifi:

• Za sve radnje u jednom postupku pripada jedna nagrada (čl. 4), a osnovica je vrednost zaostavštine: „Vrednost zaostavštine određuje se na osnovu procene tržišne vrednosti stvari i prava koja sačinjavaju zaostavštinu, umanjene za ostaviočeve dugove” (čl. 4 st. 3).
• Nagrada je broj bodova pomnožen vrednošću boda, a vrednost boda iznosi „180 dinara bez PDV-a” (čl. 7).
• Broj bodova zavisi od vrednosti zaostavštine (čl. 8 st. 1): do 150.000 dinara - 20 bodova; do 600.000 - 40; do 1.500.000 - 60; do 2.500.000 - 90; do 5.000.000 - 120; do 7.000.000 - 180; do 10.000.000 - 300. Iznad 10.000.000 dinara dodaje se 20 bodova za svakih započetih 1.000.000, a nagrada ne može biti veća od 400 bodova (st. 2), to jest 72.000 dinara.
• Kad u postupku učestvuje više od tri stranke, za četvrtu i svaku narednu dodaje se 10 bodova, najviše do 100% nagrade (st. 3).
• Troškovi iznose 5 bodova po svakoj stranci (čl. 3 st. 2), a stvarni troškovi dopisa bankama, javnim preduzećima i privrednim subjektima radi dokaza o imovini i oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije” dodaju se posebno (st. 3).
• Ako notar obustavi postupak zato što ostavilac nije ostavio imovinu, nagrada mu ne pripada (čl. 5). Za popis i procenu pripada posebna nagrada od 30% nagrade iz čl. 8 za svaki započeti sat, najviše osam sati dnevno (čl. 9).

U sva tri primera u postupku učestvuju tri stranke.

Kad u postupku učestvuje pet stranaka, a zaostavština vredi 6.000.000 dinara, nagrada raste za 2 x 10 bodova na 200 bodova (36.000 dinara), troškovi su 25 bodova (4.500 dinara), a ukupan iznos je 40.500 dinara. Za popis i procenu te zaostavštine notaru pripada 30% od 180 bodova, to jest 54 boda ili 9.720 dinara po započetom satu.

Opšta tarifa (čl. 13 st. 2) zabranjuje notaru da se sa strankama sporazumeva o nagradi i naknadi troškova poverenih postupaka. Odluku o nagradi i troškovima notar obrazlaže u rešenju kojim odlučuje u poverenom postupku (ZJB čl. 140 st. 3).

Taksa po tarifnom broju 7 odnosi se na postupak koji vodi sud. Kad je sud postupak poverio javnom beležniku, primenjuje se čl. 9 st. 5 Zakona o sudskim taksama: „Stranka u vanparničnom postupku oslobođena je od plaćanja takse za radnje ili postupke koje je sud poverio javnom beležniku.”

Nasledna izjava kod notara

Nagrada za overu potpisa na nejavnoj ispravi po opštoj tarifi iznosi 1 bod po potpisu, uz 2 boda materijalnih troškova (TB 8 st. 1 i 2): ukupno 3 boda, to jest 540 dinara. Za ispravu o prihvatanju ili odricanju od nasledstva sačinjenu posebno, izvan ostavinske rasprave, nagrada iznosi 20 bodova (TB 2 st. 2), a materijalni troškovi za nasledničke izjave 4 boda (čl. 14 st. 2): ukupno 24 boda, to jest 4.320 dinara.

Koliki je porez na nasleđe stana?

Porez na nasleđe iznosi 1,5% ili 2,5% osnovice, zavisno od naslednog reda (ZPI čl. 19), a ne plaćaju ga naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca (čl. 21 st. 1 tač. 1). Plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti koje naslednici naslede (čl. 14). Za naslednike drugog reda predviđena su i oslobođenja pod posebnim uslovima (čl. 21 st. 1 tač. 2 i 3).

Obveznik je rezident i nerezident Republike Srbije koji nasledi pravo na nepokretnosti koja se nalazi u Srbiji (čl. 15). Osnovica je tržišna vrednost nasleđene imovine koju utvrđuje Poreska uprava, umanjena za dugove, troškove i druge terete koje obveznik mora da izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze (čl. 16). Poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju (čl. 17). Stope iz čl. 19:

Oslobođenja iz čl. 21 st. 1:

• tač. 1: „naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca”;
• tač. 2: naslednik drugog reda koji je poljoprivrednik, na imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, uz uslove iz te tačke;
• tač. 3: naslednik drugog naslednog reda na jedan nasleđeni stan, ako je sa ostaviocem „neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca”.

Kad naslednik drugog reda istovremeno stiče više od jednog stana po tač. 3, porez se ne plaća na stan u kojem je imao prebivalište na dan smrti ostavioca; ako ni u jednom nije imao prebivalište, na stan najmanje površine (čl. 21 st. 4). Stanom se u smislu tač. 3 smatra i kuća za stanovanje s pripadajućim zemljištem pod uslovima iz čl. 21a.

Ustupljeni nasledni deo oporezuje se drukčije. Član 21 st. 5: „Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela, smatra se poklonom u smislu ovog zakona.” Zato se odricanje u korist određenog naslednika (ZoN čl. 216) u poreskom smislu tretira kao poklon.

Porez na poklon ipak ne plaća poklonoprimac na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, a koju bi nasledio da se naslednik - poklonodavac odrekao nasleđa (ZPI čl. 21 st. 1 tač. 4), kao ni poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca (tač. 1). Portal pravosuđa Srbije upozorava da je odricanje u korist drugog naslednika pozitivna nasledna izjava, što utiče na pravila oporezivanja.

Ilustrativni primer. Brat ostavioca, koji pripada drugom redu (ZoN čl. 12 i 13), nasleđuje stan čija je tržišna vrednost po proceni Poreske uprave 8.000.000 dinara, a ostaviočevi dugovi koje mora da izmiri iznose 500.000 dinara. Osnovica je 7.500.000 dinara. Ako se ne primenjuje nijedno oslobođenje iz čl. 21, porez po stopi od 1,5% iznosi 112.500 dinara; da je stopa 2,5%, iznosio bi 187.500 dinara.

Prijava i plaćanje. Poreska prijava ne podnosi se za nasleđe ostvareno po pravosnažnom rešenju o nasleđivanju koje je doneo notar u poverenom postupku (čl. 34 st. 1 tač. 1): notar šalje rešenje službi za katastar, a ona ga prosleđuje poreskom organu (čl. 34 st. 2-4). Kad se čl. 34 ne primenjuje, prijava se podnosi u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze (čl. 35 st. 1), poreskom organu jedinice lokalne samouprave na čijem se području nalazi nepokretnost koja se nasleđuje (st. 3). Porez se utvrđuje rešenjem poreskog organa, a plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 40 st. 1).

Porez na prenos apsolutnih prava (Deo četvrti ZPI) odnosi se na prenos uz naknadu, kao što je kupoprodaja; o njemu govori tekst Porez na prenos apsolutnih prava za stan: ko plaća, koliko i kada.

Kako se naslednik upisuje u katastar?

Sudovi i notari dostavljaju službi za katastar nepokretnosti odluke koje su podoban pravni osnov za upis, a postupak upisa služba pokreće po službenoj dužnosti. Rešenje o nasleđivanju sadrži označenje nepokretnosti s podacima iz zemljišnih knjiga (ZVP čl. 122 st. 2), a pravosnažno rešenje dostavlja se nadležnom organu uprave (čl. 123 st. 2).

Prema ZPUK, notari dostavljaju isprave koje sačinjavaju, odnosno odluke koje donose u okviru poverenih javnih ovlašćenja, a sudovi izvršne odluke koje donesu u prvostepenom postupku (čl. 22 st. 1 tač. 1 i 2). Notar koji je odluku doneo u poverenom poslu dostavlja je u roku od 24 časa od izvršnosti, a sud u roku od tri radna dana od izvršnosti (čl. 23 st. 5 tač. 1 i 2). Služba za katastar nepokretnosti pokreće postupak upisa odmah po prijemu isprave (čl. 21 st. 1 tač. 1) i dužna je da donese rešenje u roku od pet radnih dana od dostavljanja isprave, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano (čl. 36 st. 1).

Član 7 st. 7 ZPUK propisuje izuzetak: zajednička svojina po osnovu sticanja u braku „ne upisuje se u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem i besteretnim pravnim poslom”.

Podaci o stanu upisani u katastar vide se u izvodu iz lista nepokretnosti; kako se izvod dobija i šta u njemu treba proveriti, objašnjava tekst Izvod iz lista nepokretnosti: gde se vadi i šta proveriti pre kupovine. Izvodom se može proveriti i da li je naslednik upisan na osnovu rešenja o nasleđivanju.

Šta treba znati o testamentu, nužnom delu i sporu među naslednicima?

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja, to jest testamenta (ZoN čl. 2). Ako je ostavilac ostavio testament, sud na ročište poziva i sva lica koja bi po zakonu mogla da polažu pravo na nasleđe (ZVP čl. 115 st. 4).

Nužni deo definiše ZoN čl. 40 st. 1: „Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.” Nužni naslednici su ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci (čl. 39 st. 1), s tim da su neki od njih nužni naslednici samo uz dodatne uslove iz čl. 39 st. 2. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i bračnog druga je polovina, a ostalih nužnih naslednika trećina dela koji bi svakom pripao po zakonskom redu (čl. 40 st. 2).

Nedostojnost za nasleđivanje uređuje čl. 4 ZoN: nedostojan ne može naslediti ni po zakonu ni po testamentu. Član 4 navodi i razloge nedostojnosti, među kojima je umišljajno usmrćenje ostavioca. Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti (čl. 4 st. 2).

Kad su među naslednicima sporne činjenice, ostavinski sud ih ne rešava u ostavinskoj raspravi. ZVP čl. 119 st. 1: „Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.” Prema čl. 119 st. 2, to važi naročito za punovažnost ili sadržinu testamenta, odnos naslednika i ostavioca na osnovu kog se po zakonu nasleđuje, veličinu naslednog dela, osnovanost isključenja nužnih naslednika i razloge za nedostojnost. Ako se naslednici spore samo o primeni prava, ostavinski sud pravna pitanja raspravlja sam (st. 3).

Portal pravosuđa Srbije navodi da se posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju ponavljanje postupka ne može tražiti vanrednim pravnim lekovima. Zainteresovana strana svoja prava ostvaruje u parničnom postupku (po tužbi) ili postavljanjem naslednopravnih zahteva.

Za savet o konkretnom sporu, testamentu ili nužnom delu obratite se advokatu ili notaru.

Šta ovaj tekst ne obuhvata?

Van okvira ovog teksta ostaju nasleđivanje neuknjiženog stana, stana iz otkupa i stana sa stanarskim pravom, legalizacija, oporezivanje kasnije prodaje stana i cene advokatskih usluga. Kad je reč o nasleđivanju po pravu strane države, tekst navodi samo ograničenje poveravanja notaru iz ZVP čl. 30a st. 2.

Na stranici „O Krovio servisu” piše: „Krovio ne potvrđuje vlasništvo, dostupnost nekretnine ni tačnost izjava prodavca.” Pravo svojine na nasleđenom stanu proverite u katastru.

Izvori

Svim izvorima pristupljeno je 27. 10. 2026. godine. Propisi su preuzeti iz konsolidovanih tekstova na sajtu paragraf.rs.

• Zakon o nasleđivanju - čl. 1, 2, 4, 7-21, 39, 40, 206, 212-224, 228, 229 („Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015).
• Zakon o vanparničnom postupku - čl. 19, 30a-30z, 87-89, 92-96, 110a, 113, 115, 117-119, 122, 123 („Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS”, br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015, 106/2015 - dr. zakon i 14/2022).
• Zakon o sudskim taksama - čl. 3, 9, tarifni brojevi 7 i 8 („Sl. glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014, 106/2015, 95/2018 i 91/2025).
• Javnobeležnička tarifa javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine - čl. 1-9 („Sl. glasnik RS”, br. 12/2016 i 62/2025).
• Javnobeležnička tarifa - čl. 10, 13, 14, TB 2, TB 8 („Sl. glasnik RS”, br. 91/2014, 103/2014, 138/2014, 12/2016, 17/2017, 67/2017, 98/2017, 14/2019, 49/2019, 17/2020, 91/2020, 36/2021 i 59/2025).
• Zakon o javnom beležništvu - čl. 140 („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015, 106/2015, 94/2024 i 80/2026).
• Zakon o porezima na imovinu - čl. 14-21a, 34, 35, 40 („Sl. glasnik RS”, izmene zaključno sa br. 94/2024).
• Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture - čl. 6, 7, 21, 22, 23, 36 („Sl. glasnik RS”, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023).
• Portal pravosuđa Srbije - stranica „Ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine)”.
• Pravno-informacioni sistem RS - zvanična objava propisa.
• O Krovio servisu · KROVIO - krovio.rs.